E sada ništo skroz drugačije, parvo da rečen da me na ovo če ču sal napisat ni niko nagno i sačuvaj Bože da je ovo nika amo reč reklama, nego jo vo stvarno i mislin!

Subota, polnie, obidvo, vonka daži, lego na otoman i malo zakunjo. Probudi se posli uru vrimena, žena iskuhola kafu, popi gutalj i prižgo, gledon vonka, opet daži, judi čo sal činit? I dok jo tako penson pode mi oko na krediencu i na jedon libar če mi ga je jedon prijatej nikidon do i govorin jo son sebi –  gren vidit če je to ona moja mona mogla napisat u ti libar!

Otvorin jo libar, a na parvu sranicu moj nuono Frane karpi mrižu na Veli most, ajde opet jo son sa sobon sa ovin son kuntenat i počnen jo štit oti libar, štijen jo, žena parčala večeru, jo ne badojen, i judi moji jo son van ti libar prošti ol šuba, bez fermat i da von pravo rečen krienula mi je i koja suza na svu tu nevoju i sriču.

Nieču van govorit u detalje, somo vo, da je to štorija o jelnoj fameji sa Bola a isto tako je mogla bit i sa bilo kojega našega otoka i njihov život kroz nikih stuo godišč!

I sad zošto jo vo dilin sa vamin, zato če mislin da bi ovi libar tribalo da proštije svako bolsko dite, a boga mi i koji god stariji da naučidu i ne zaboravidu oklen potiču i kako je na oven našen škoju bilo pri ovega turizma, kompjutorih, ajfonih i ovo pusto šoldi če hi sad imomo!!!

Jer u ovien slučaju stvarno vridi ona storo da je na svitu nojvažnija fameja, mama, čača, dica, brat i sestra jer ča če ti svi šoldi ako njih nimo!!!

E sad da znote o čemu se radi libar je „Buol iz dušie i storih kartulinah“, a onoj mojoj če ga je napisala skidon beretu do poda i svaka čast jer odovna nison prošti boji libar!!!

 

Bol iz dušie i storih kartulinah